Presečete ih, nastaju 2! Pojavili su se crvi mesožderi, invanzivna vrsta iz tropskih krajeva, evo šta jedu ovde!

Ako kupujete biljke za baštu, obavezno pažljivo pregledajte zemlju. U suprotnom, to može imati ozbiljne posledice. U Evropi se pojavila nova, invazivna vrsta pljosnatih ili valjkastih crva, mesojedi su i predstavljaju opasnost za zemljište.

Većinom su crvi plen za ptice, ježeve ili druge male grabljivce. Međutim, postoje i vrste koje same jedu meso.

Valjkasti crvi mesožderi spadaju u klasu pljosnatih crva. Poreklom su iz tropskih i suptropskih područja kao što su Australija i Brazil. Međutim, zbog klimatskih promena, sve češće se šire i po Evropi. To može postati problem za ekosistem u bašti.

Zašto valjkasti crvi predstavljaju razlog za zabrinutost

Posebno zabrinjavajuća vrsta je Caenoplana variegata, pljosnati crv poreklom iz Australije. Prvi put je otkriven u Severnoj Rajni-Vestfaliji (Nemačka) u septembru 2023. godine.

Zabrinjavajuće je što ova vrsta može preživeti u divljini. Pored toga, ima izuzetnu sposobnost regeneracije: ako se preseče na pola, iz svake polovine može nastati novi crv!

Ova sluzava, crna životinja sa svetlo zeleno-braon prugom na leđima nije bezopasna, jer se hrani važnim stanovnicima tla kao što su gliste, larve, puževi i mokrice. Njena otrovna sluz je štiti od predatora i pomaže joj da savlada plen.

Naučnici strahuju da bi valjkasti crvi dugoročno mogli ugroziti plodnost zemljišta. Pošto jedu važne organizme u zemlji, postoji opasnost da naruše ekološku ravnotežu. To bi moglo negativno uticati na kvalitet zemljišta, a time i na poljoprivredu, piše nemački portal Chip.de.

Do sada su u Nemačkoj zabeležene samo tri vrste alohtonih kopnenih valjkastih crva. Prema istraživačima iz Zoološke državne zbirke u Minhenu i Kuće mora u Beču, sada ih ima već devet. U celoj Evropi je u poslednjim decenijama otkriveno najmanje 25 alohtonih vrsta, pokazuje jedno istraživanje.

- Nažalost, do sada se vrlo malo zna o unetim kopnenim pljosnatim crvima u Nemačkoj. Projekti građanske nauke u zapadnim zemljama poput Francuske, Holandije i Belgije doveli su do mnogo boljeg znanja tamo. U Nemačkoj sigurno još ima mnogo toga da se otkrije - kaže Frank Glaw iz Zoološke državne zbirke u Minhenu, prvi autor studije.

Šta možete da uradite protiv pljosnatih crva

Glavni uzrok širenja ovih životinja je međunarodna trgovina biljkama. Pljosnati crvi često neprimetno putuju sa saksijskim biljkama, posebno u staklenicima i baštenskim centrima. Glaw zato preporučuje redovno proveravanje zemlje u saksijama kako bi se rano otkrila moguća kolonizacija.

Da biste sprečili njihovo širenje, posebno pažljivo proveravajte uvezene biljke. Ko pronađe sumnjive crve, može ih prijaviti istraživačkim ustanovama kako bi se podržalo naučno praćenje i suzbijanje ove invazivne vrste.

Pljosnate crve nikako ne treba seći, jer od jednog nastaju dva, već ih treba uništiti u kupki sa sapunom. Mesta gde su pronađeni treba redovno proveravati, jer se mogu izleći novi crvi iz jaja. To građanima preporučuje Kancelarija za zaštitu životne sredine u Thurgau (Švajcarska).

Bonus video:

(Espreso/Chip.de)